Grožđe na zapercima

Ako je potpuna rezidba vinograda obavljena u jesen, a zimski i prolecni mrazovi u vinogradu nacine vece stete od uobicajnih, gubitak roda nastao izmrzavnjem moze se nadoknaditi. U tom slucaju, naredne mladice, koje se u toku vegetacije obicno uklanjaju, ne treba uklanjati. One se koriste ne samo za obnavljanje izmrzlih delova cokota i kordunice, nego i za dobijanje roda u tekucoj vegetaciji. Da bi se dobio prinos na jalovcima, neophodno je da se zalome iznad 7-8 lista, racunajuci od osnove. Cilj je da se na jalovcima izazove pojava zaperaka. Na ovaj nacin zaperci postaju rodan deo loze.
Zbog zakasnjenja pojava zaperaka u odnosu na normalne i rodne lastare, razumljivo je da ce se na njima kasnije pojaviti cvasti. Premda se cvasti na zapercima mogu javiti i sa zakasnjenjem od mesec dana, grozdje iz zaperaka sazreva desetak dana kasnije u odnosu na ostali rod. Ovako dobijeno grozdje znatno se razlikuje od “gresa”, sitnog i kiselog grozdja na zapercima, koji se spontano razvija na neprekracenim jalovicama. Ovo grozdje zbog toga, nikad ne sazri, pa se i ne bere.
vinogradi (2)Grozdje sa prekracenih jalovaka najcesce je po kvalitetu jednako ostalom grozdju, narocito ako dobro sazri. To se obicno desava kod sorti ranijeg prispevanja. Ovakvo grozdje ima nesto manje secera, a vise kiselina, ali ipak ima upotrebnu vrednost i sa uspehom nadoknadjuje izgubljeni rod.
Mere koje obezbedjuju dopunski rod iz zaperaka posebno dolazi do izrazaja u godinama kad zimski i prolecni mrazovi pocine stetu u vinogradima, tako da se poremeti ravnoteza izmedju nadzemnog i podzemnog dela loze. Da bi ova mera dala odgovarajuce rezultate, bitno je da se jalovci zalome pre nego sto se zaperci pojave, U protivnom, pozitivni rezultati izostaju.

Gijov uzgojni oblik

U GIJOVOM JEDNOGUBOM UZGOJNOM OBLIKU – cokot ima stablo visine od 30 do 80 cm. U godini sadnje odneguje se na cokotu samo jedan lastar. U prolece druge godine prekrati se na visinu do koje ce dopirati stablo, tako da gornje ostavljeno okce bude malo ispod najnize zice spalira. Kada pocne lastarenje, ostave se dva vrsna lastara, a ostali se uklone. U prolece trece godine oba izrasla lastara pri vrhu stable orezu se na kondire – gornji na 3-4 okca, a donji na kondir sa 2 okca. U cetvrtoj godini gornji kondir potpuno se odbaci, a dva lastara na donjem kondiru orezu – gornji se luk iste godine, ne veci od osam okaca, dok se donji lastar oreze na kondir za zamenu sa dva okca. GIJOV DVOKRAKI vinogradarstvoUZGOJNI OBLIK – ako je u godini sadnje odnegovan jedan bujan, dobro sazreo lastar, u drugoj se prekrati na visinu nesto nizu od prve, glavne zice. Kada pocinje lastarenje, ostave se dva vrsna lastara dok se ostali uklone. U trecoj godini se dva vrsna lastara, koji se nalaze sa obe strane stable u pravcu reda, orezu na kondire, tako da dopiru do prve glavne zice za koju se privezu. Ova dva kondira su i buduci kraci cokoti. Na svakom kondiru se tokom trece godine odneguje bar po dva lastara. U cetvrtoj godini se na oba kraka gornji lastar reze na luk, a donji na kondir za zamenu. Jednokraki gijov uzgojni oblik pogodan je samo za proizvodnju grozdja od koga se spravljaju zasticena vina, posto je mogucnost opterecenja rodnim okcima na cokotu mala. Zato se ovakvi cokoti sada gusce, a i medjuredni razmaci su manji. Gijov dvokraki oblik cokota veoma je pogodan uzgajani oblik za medju redna ostojanja od 1,8 do 2,2 m, a za neke uslove i pojedine sorte i do 2,4 m. Ovo medjuredno rastojanje omogucava primenu manje i lake mehanizacije i broj cokota dovoljan za dobre prinose. Pored toga, rezidba na rod u ovom uzgojnom obliku je jednostavna, sto je pogodno za individualne proizvodjace.

Roajatska kordunica za sorte krupnog grozdja

To je jednokraka vodoravna kordunica, visine stabla najcesce oko 50 cm. Rodni cvorovi nalaze se na kraju, na razmacima od 20 do 25 cm.
Tokom druge godine posle sadnje odneguje se dva lastara i vezuju za kolac. U prolece trece godine jedan lastar se pazljivo savije na mestu do kojeg ce dopirati vertikalni deo stabla. Na tom mestu je i prva zica za koju se lastar priveze.
lastarDuzina savijenog, polozenog dela treba da je 50 do 60 cm. Ne sme se savijati pod pravim uglom da bi se omogucilo nesmetano strujanje sokova. Drugi, slabiji lastar, oreze se na rezervni kondir sa dva najniza, prava zimska okca.
Cim trece godine pocne lastaranje, sa uspravnog dela (stabla) uklone se svi lastari, kao i sa donjeg polozenog dela i krivine. Ostavi se mladar na kraju polozenog dela, koji ce posluziti za produzenje kordunice. Mladari sa gornje strane polozenog dela prorede se i ostave na rastojanju od 20 do 25 cm. U toku trece godine ovim lastarima se daje uspravan pravac i privezuju se ili provlace izmedju dvostrukih zica.
U cetvrtoj godini lastari na polozenom delu, a obicno ih ima 3-4, orezu se na kratke kondire sa po dva okca, osim poslednjeg, koji se skrati na 50 do 60 cm. On sluzi za produzenje kraka. Na rezervnom kondiru iz predhodne godine najnizi lastar se ponovo oreze na kondir, a ostalo se odbaci. Kada pocne lastarenje, u cetvrtoj godini, uklone se mladari sa donje strane produznice, a sa gornje prorede.
U prolece pete godine najnizi lastari na kondirima iz predhodne godine, na prvobitnom delu kraka, orezu se na kondire sa dva-tri okca. To su zaceci rodnih cvorova.
Rezidba na ovoj kordunici je prilicno jednostavna. Medjutim, u ovom uzgojnom obliku ogranicena je mogucnost opterecenje rodnim okcima na najvise 35 okaca. Zato se moze preporuciti samo za one sorte cije su najniza, prava zimska okca rodna, a grozdovi veci. Medjuredno rastojanje ne treba da je vece od 2,6 m, da bi se povecanim brojem cokota obezbedio zadovoljavajuci prinos grozdja.

Mozerova kordunica za vinske sorte

MORZEROVA KORDUNICA je takav uzgojni oblik gde su na jednom spratu dva kraka, na kojima se primenjuje kratka ili mesovita rezidba. U drugoj godini posle sadnje odgaja se po dva lastara, a u trecoj se jaci prekrati do visine stable – do prve zice. Drugi, slabiji lastar, oreze se na rezervni kondir sa dva okca. Kada pocne lastarenje, sa stabla se uklone svi mladari, osim dva-tri viska. Ovi lastari se tokom trece godine gaje uspravno, tako sto se vezuju za drugi red zice, ili se povlace izmedju dve zice, ako postoje.
U prolece cetvrte godine dva lastara sa suprotnih strana prekrate se na 50 do 60 cm i privezuju horizontalno za zicu. Ovi lastari su zaceci buduca dva kraka. Kasnije oblikovanje cokota i rodnih elemenata slicno je kao i u roajatske kordunice.
Ovaj uzgojni oblik rasiren je u mnogim vinogradarskim zemljama evrope, pa i kod nas. Podesan je narocito za sorte koje na kratkim kondirima ili dugim kondirima i kratkim lukovima daju odgovarajuci prinos grozdja. Dolazi u obzir i za medjuredna rastojanja veca od 2,5 m.
SILVOZOVA KORDUNICA je jednokraka ili dvokraka. Lukovi su savijeni nadole i privezani za zicu ispod krakova. Visina stabla je obicno 1-1,3 m, a oblikovanje cokota slicno je kao u roajatske ili visoke dvokrake, mozerove kordunice.
Ovaj oblik cokota zastupljen je u savremenim vinogradima u kojim je medjuredno rastojanje vece od 2,5 m. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara, a povecava plodnost. Ovaj oblik ima vise nedostataka. Najveci nedostatak je sto se lukovi naglo savijaju, pa je kretanje sokova otezano i dolazi do lomova.

Vinogradarstvo

Vinogradarstvo je vazna grana poljoprivrede. Znacaj vinogradarstva je pre svega u mogucnosti koriscenja zemljista i terena na kojima se sem vinove loze ne moze gajiti veci broj drugih kulturnih biljaka. To su brdoviti tereni i peskovita zemljista (pesak). Zahvaljujuci mogucnosti gajenja vinove loze na takvim terenima mnogi pasivni krajevi postal su ekonomski jaki.

Proizvod vinove loze-grozdje, predstavlja vaznu zivotnu namirnicu – hranjivu i lekovitu. Zbog toga i u izvozu ima znacaja, sto doprinosi, a uz savremenu proizvodnju moze jos u vecoj meri doprineti, poboljsanju naseg platnog bilansa.

Preradjevine od grozdja, vina predstavljaju predstavljaju znacajan artikal trgovine u zemlji i u izvozu. Preradom grozdja dobijaju se i drugi proizvodi kao i sirovine za dalju preradu, sto jos vise istice znacaj gajenja vinove loze.

Imajuci sve ovo u vidu vinogradarstvu se u narednom periodu mora pokloniti znatno veca paznja, jer je to od interesa kako za proizvodjace tako i za zajednicu. Rezultati ne zavise samo od visine raspolozivih sredstava vec i od strucnog znanja neposrednih proizvodjaca – vinogradara.