Loza na spratove

Vinova loza se gaji na razne nacine. To nije neobicno, sa obzirom na veliki broj sorti i gajenje u raznim klimatskim i zemljisnjim uslovima. Jedna od osnovnih odlika svakog uzgojnog oblika vinove loze je visina stabla. Po tome se mogu razlikovati niski, srednje visoki i visoki uzgojni oblici.
Buducnost je u srednje visokim i visokim oblicima. Kao sto je to slucaj sa gustom sadnjom vocaka, oni osvajaju vinograde u svim vinogradarskim zemljama. Naravno, tamo gde postoji opasnost od izmrzavanja cokota, vinova loza se i dalje mora uzgajati po sistemima i oblicima koji se pre zime mogu zagrtati.

Vise razlicitih kordunica
O visokim sistemima uzgoja loze as u nasoj zemlji postoje bogata iskustva. To su uglavnom cokoti preko 80 cm, ali mogu biti i nesto nizi. To su najcesce roajatska kordunica, mozerova kordunica, silvo, skljar, pergola i visespratne kordunice.
Svi ovi oblici u praksi imaju I brojne modifikacije, do kojih su vinogradari dosli prilagodjavanjem uzgojnih oblika postojecim uslovima, agrotehnici, zemljistu ili sorti.

Cokote sacuvati od mraza
Uzgojni oblici vinove loze visokog stable (pergola ponekad dostizu i 250 cm, a navinogradi okucnicama i vise), osetljivi su na niske zimske i prolecne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimicno zastititi ostavljanjem kondira pri dnu cokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slucaju izmrzavanja kordunica, cak i stable, kondir ce posluziti za zamenu.
Vinova loza spada u biljke prilicno otporne na mraz – zrela jednogodisnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najvece opasnost preti u prolece, kada nabubreli pupoljci stradaju vec na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.
Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u juznijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali na okucnici, uz dobru negu i zastitu, i u severnijim podrucjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena moze dati zadovoljavajuci i kvalitetan rod u Vojvodini.

Pergole
Pergole se u nas nazivaju i hladnjaci, vinjage, venjaci, osmanluci, senice i odrine. Osnovna karakteristika ovog uzgojnog oblika, koji ima brojne modifikacije, jeste visoko stablo koje se na odredjenoj visini grana u dva, tri ili vise dugackih ili kracih krakova kordunice. Na njima se primenjuju razni oblici rezidbe, u zavisnosti od sorte.
Na primeru kalifornijske pergole objasnicemo kako se ovaj uzgojni oblik formira.
U prvoj godini gaji se samo jedan lastar, koji se u jesen orezuje na jedno do dva okca. Druge godine na cokotu se, uz kolac gaje jedan ili dva lastara, radi postizanja sto vece duzine i debljine. U prolece trece godine lastari se srezuju do visine krova pergole, koja je u kalifornijske pergole na 130 do 140 cm. Na toj visini je za stub ucvrscena kosa precka i tu se nalazi i zica. Kada lastari na subu dostignu od 3 do 6 cm, ostrane se svi osim 3-4 na vrhu.
U prolece cetvrte godine dva najvisa lastara na stablu orezu se na 2-3 okca, a dva donja se potpuno odstrane. U petoj godini se iz proslogodisnjih kondira dobijaju cetiri dobro razvijena lastara. Cetiri pravilno rasporedjena lastara na glavi cokota treba orezati na 2-3 okca. Time je stvorena osnova za cetiri kratka kraka kordunice, na kojima ce se ubuduce primenjivati mesovita ili duga rezidba.
Najcesci uzgojni oblik vinove loze u juznoj Italiji (moze se videti u Hercegovini i Makedoniji) je pergola tendona (zavesa). Krovnu konstrukciju ovog uzgojnog sistema cini mreza zica razapetih u kvadrat. Cokoti se sade na 2.5 do 4 m medjurednog razmaka i isto toliko u redu. Najveca prednost ovog uzgojnog sistema u odnosu na druge u tome je sto je ispod krova pertole moguca mehanizovana obrada u svim pravcima. U spalirnom uzgojnom sistemu obrada u redu nije moguca. Visina stabla pergole tendone je od 1.8 do 2.3 m. Nacin formiranja ovog uzgojnog oblika slican je kalifornijskoj pergoli – za stabla se moraju obezbediti dugi lastari.

Visespratne kordunice
Ovaj tip kordunice se sve cesce se primenjuje na plantazama, ali je praktican i za okucnicu. Za razliku od drugih uzgojnih oblika zahteva nesto vise rada. Zato kordunice obilato uzvracaju visokim prinosima grozdja.
Najcesce su dvospratne i trospratne kordunice, mada u iznalazenju oblika ovde prakticno nema nekog pravila. Tako, na primer, vertikalna visespratna tomrijska kordunica najvise se gaji na okucnicama uz zidove ili ograde. U zavisnosti od sorte, na rodnim cokotima moze se primeniti kratka, mesovita ili duga rezidba. Visespratna tomrijska kordunica moze se oblikovati i tako da se za svaki sprat sadi poseban cokot.

Posted in Čokoti, Uzgojni oblik | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Vinogradarstvo

Vinogradarstvo je vazna grana poljoprivrede. Znacaj vinogradarstva je pre svega u mogucnosti koriscenja zemljista i terena na kojima se sem vinove loze ne moze gajiti veci broj drugih kulturnih biljaka. To su brdoviti tereni i peskovita zemljista (pesak). Zahvaljujuci mogucnosti gajenja vinove loze na takvim terenima mnogi pasivni krajevi postal su ekonomski jaki.

Proizvod vinove loze-grozdje, predstavlja vaznu zivotnu namirnicu – hranjivu i lekovitu. Zbog toga i u izvozu ima znacaja, sto doprinosi, a uz savremenu proizvodnju moze jos u vecoj meri doprineti, poboljsanju naseg platnog bilansa.

Preradjevine od grozdja, vina predstavljaju predstavljaju znacajan artikal trgovine u zemlji i u izvozu. Preradom grozdja dobijaju se i drugi proizvodi kao i sirovine za dalju preradu, sto jos vise istice znacaj gajenja vinove loze.

Imajuci sve ovo u vidu vinogradarstvu se u narednom periodu mora pokloniti znatno veca paznja, jer je to od interesa kako za proizvodjace tako i za zajednicu. Rezultati ne zavise samo od visine raspolozivih sredstava vec i od strucnog znanja neposrednih proizvodjaca – vinogradara.

Posted in Orezivanje vinove loze | Tagged , , , , , , | Leave a comment

Mozerova kordunica za vinske sorte

MORZEROVA KORDUNICA je takav uzgojni oblik gde su na jednom spratu dva kraka, na kojima se primenjuje kratka ili mesovita rezidba. U drugoj godini posle sadnje odgaja se po dva lastara, a u trecoj se jaci prekrati do visine stable – do prve zice. Drugi, slabiji lastar, oreze se na rezervni kondir sa dva okca. Kada pocne lastarenje, sa stabla se uklone svi mladari, osim dva-tri viska. Ovi lastari se tokom trece godine gaje uspravno, tako sto se vezuju za drugi red zice, ili se povlace izmedju dve zice, ako postoje.
U prolece cetvrte godine dva lastara sa suprotnih strana prekrate se na 50 do 60 cm i privezuju horizontalno za zicu. Ovi lastari su zaceci buduca dva kraka. Kasnije oblikovanje cokota i rodnih elemenata slicno je kao i u roajatske kordunice.
Ovaj uzgojni oblik rasiren je u mnogim vinogradarskim zemljama evrope, pa i kod nas. Podesan je narocito za sorte koje na kratkim kondirima ili dugim kondirima i kratkim lukovima daju odgovarajuci prinos grozdja. Dolazi u obzir i za medjuredna rastojanja veca od 2,5 m.
SILVOZOVA KORDUNICA je jednokraka ili dvokraka. Lukovi su savijeni nadole i privezani za zicu ispod krakova. Visina stabla je obicno 1-1,3 m, a oblikovanje cokota slicno je kao u roajatske ili visoke dvokrake, mozerove kordunice.
Ovaj oblik cokota zastupljen je u savremenim vinogradima u kojim je medjuredno rastojanje vece od 2,5 m. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara, a povecava plodnost. Ovaj oblik ima vise nedostataka. Najveci nedostatak je sto se lukovi naglo savijaju, pa je kretanje sokova otezano i dolazi do lomova.

Posted in Čokoti, Orezivanje vinove loze, Uzgojni oblik | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Roajatska kordunica za sorte krupnog grozdja

To je jednokraka vodoravna kordunica, visine stabla najcesce oko 50 cm. Rodni cvorovi nalaze se na kraju, na razmacima od 20 do 25 cm.
Tokom druge godine posle sadnje odneguje se dva lastara i vezuju za kolac. U prolece trece godine jedan lastar se pazljivo savije na mestu do kojeg ce dopirati vertikalni deo stabla. Na tom mestu je i prva zica za koju se lastar priveze.
lastarDuzina savijenog, polozenog dela treba da je 50 do 60 cm. Ne sme se savijati pod pravim uglom da bi se omogucilo nesmetano strujanje sokova. Drugi, slabiji lastar, oreze se na rezervni kondir sa dva najniza, prava zimska okca.
Cim trece godine pocne lastaranje, sa uspravnog dela (stabla) uklone se svi lastari, kao i sa donjeg polozenog dela i krivine. Ostavi se mladar na kraju polozenog dela, koji ce posluziti za produzenje kordunice. Mladari sa gornje strane polozenog dela prorede se i ostave na rastojanju od 20 do 25 cm. U toku trece godine ovim lastarima se daje uspravan pravac i privezuju se ili provlace izmedju dvostrukih zica.
U cetvrtoj godini lastari na polozenom delu, a obicno ih ima 3-4, orezu se na kratke kondire sa po dva okca, osim poslednjeg, koji se skrati na 50 do 60 cm. On sluzi za produzenje kraka. Na rezervnom kondiru iz predhodne godine najnizi lastar se ponovo oreze na kondir, a ostalo se odbaci. Kada pocne lastarenje, u cetvrtoj godini, uklone se mladari sa donje strane produznice, a sa gornje prorede.
U prolece pete godine najnizi lastari na kondirima iz predhodne godine, na prvobitnom delu kraka, orezu se na kondire sa dva-tri okca. To su zaceci rodnih cvorova.
Rezidba na ovoj kordunici je prilicno jednostavna. Medjutim, u ovom uzgojnom obliku ogranicena je mogucnost opterecenje rodnim okcima na najvise 35 okaca. Zato se moze preporuciti samo za one sorte cije su najniza, prava zimska okca rodna, a grozdovi veci. Medjuredno rastojanje ne treba da je vece od 2,6 m, da bi se povecanim brojem cokota obezbedio zadovoljavajuci prinos grozdja.

Posted in Čokoti, Orezivanje vinove loze, Uzgojni oblik | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Refraktometar

To je opticki instrumenat koji na najjednostavniji nacin odredjuje procenat secera u bobicama. Krajem septembra pocinje berba mnogih vinskih sorti. Posto kvalitet u najvecoj meri zavisi od nakupljenog secera u bobicama, koji je specifican za svaku sortu, vazno je da se pravilno odredi puna zrelost, da berba ne bi ni preuranila, ni odocnila.
Najveca greska vinogradara je sto vreme berbe odredjuju rutinski i odoka. Mnogi nisu ni svesni koliko mogu da izgube na kvalitetu i kolicini dobijenog vina. Svaka sorta daje najbolji kvalitet vina kada se ubere u punoj tehnoloskoj zrelosti. To znaci da berbu treba poceti onog momenta kada se stalnim merenjem u poslednjoj fazi zrenja, ustanovi da je procenat secera u bobicama dostigao maksimum i da se vise ne povecava.
To se ne moze odrediti odoka, a jos manje rutinski, uzimajuci u obzir datum ranijih berbi.
Rucni refraktometar se sastoji iz: 1) okular, 2) tubus, 3) staklena prizma s otvorom za nanosenje kapi sire.

Posted in Refraktometar | Tagged , , , , | 2 Comments

Prekracivanje lastara i zaperaka

Najintenzivniji porast lastara na cokotima vinove loze je u maju i junu. Iako mlado, nerazvijeno lisce proizvodi odredjenu kolicinu hranjivih materija, ipak ih iz cokota trosi mnogo vise nego sto je u stanju da sam stvori. Tako se vrhovi zelenih lastara na cokotu ponasaju  parazitski. Posle prekracivanja lastara, hranjive materije, dotle trose na njihov porast, upucuju se na ishranu i porast cvasti ili grozdova, bobica i drugih organa na cokotu. Sto se lastari ranije prekrate, to ce prinos biti veci.
Za prakticne svrhe vazne su dve operacije- pinsiranje i zalamanje lastara. One se razlikuju po vremenu izvodjenja i duzini odbacenog dela lastara, a narocito po cilju i postignutom efektu nakon prekracivanja.

Pinsiranje glavnih lastara
Glavni lastari se pinsiraju uglavnom pre cvetanja vinove loze iz dva razloga.
Pinsiraju se slabo rodni ili nerodni lastari, radi dobijanja dopunskog roda na zapercima onih godina kada cokot, iz bilo kojih razloga, nema dovoljno roda ili ga uopste nema.
Pinsiraju se i rodni lastari vrlo bujnih sorti sklonih rehuljanju. U oba slucaja cilj je isti – postizanje vecih prinosa grozdja.
Najbolje vreme za pinsiranje glavnih lastara je 10-20 dana pre cvetanja. Odstranjuju se 2-3 lastarivrska clanaka sa nerazvijenim listovima na kolencima, upravo iznad prvog razvijenog lista, tako da pinsiranom lastaru ostave bar osam listova. Posle nekog vremena, ako su cokoti dobro razvijeni i zemljiste dovoljno plodno, redovno se pojavljuju rodni zaperci. Ako su se zaperci pojavili pre pinsiranja i ako ne nose cvasti, pinsiranjem glavnih lastara vise se ne moze postici da vec izrasli nerodni zaperci donesu rod.
Neke sorte vinove loze daju znacajan dopunski rod na zapercima. Osim toga, pinsiranjem se povecava i krupnoca bobica na glavnim lastarima, a time i prinos grozdja. Grozdje na zapercima sazreva 10-20 dana kasnije od grozdja na glavnim lastarima.
Druga svrha pinsiranja glavnih lastara je da se na njima oplodi veci broj cvetova i na grozdju odrzi vise bobica. Ovo je narocito znacajno za sorte sklone rehuljenju, kao sto su: “madlen anzevin”, “blatina”, “bagrina”, “caus”, “drenak”, “rozaklija” itd.

Zalamanje glavnih lastara
Za razliku od pinsiranja, zalamanje lastara je redovna agrotehnicka mera u vinogradima. Ako ne bi bilo zalamanja, na cokotu bi ostalo mnogo listova, a medju njima i oni zasenjeni, koji ne ucestvuju aktivno u stvaranju hranjivih materija. Takvi listovi se hrane na racun hranjivih materija namenjenih grozdju.
U zavisnosti od ekoloskih uslova, sredine, uzgojnog oblika cokota i medjurednog razmaka, prilikom zalamanja na lastaru se ostavi od 10 do 16 listova. Zalamanje se sprovodi kada lastari znatno predju visinu kolja ili najvisu zicu na spaliru.
Suvise nisko zalamanje, medjutim, nepovoljno se odrazava na kvalitet grozdja i vegetativnu snagu cokota. Cesto nisko zalamaju lastare individualni proizvodjaci radi izbegavanja postavljanja naslona nedovoljne duzine.
U nasim uslovima zalama se uglavnom u julu. Nekada se lastari zalamaju pocetkom avgusta, a nekada i u junu. Najbolji rezultati postizu se ranim zalamanjem, jer se na taj nacin za stvaranje nepotrebne lisne mase trosi najmanje hranjivih materija. Primeceno je, medjutim, da se zalamanjem postize i manji udeo secera u grozdju. Zbog toga je korisnije stone sorte grozdja zalamati ranije, a vinske kasnije, jer vinske sorte treba da imaju i vecu kolicinu secera u grozdju.

Posted in Čokoti, Grožđe, Lastari | Tagged , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Gijov uzgojni oblik

U GIJOVOM JEDNOGUBOM UZGOJNOM OBLIKU – cokot ima stablo visine od 30 do 80 cm. U godini sadnje odneguje se na cokotu samo jedan lastar. U prolece druge godine prekrati se na visinu do koje ce dopirati stablo, tako da gornje ostavljeno okce bude malo ispod najnize zice spalira. Kada pocne lastarenje, ostave se dva vrsna lastara, a ostali se uklone. U prolece trece godine oba izrasla lastara pri vrhu stable orezu se na kondire – gornji na 3-4 okca, a donji na kondir sa 2 okca. U cetvrtoj godini gornji kondir potpuno se odbaci, a dva lastara na donjem kondiru orezu – gornji se luk iste godine, ne veci od osam okaca, dok se donji lastar oreze na kondir za zamenu sa dva okca. GIJOV DVOKRAKI vinogradarstvoUZGOJNI OBLIK – ako je u godini sadnje odnegovan jedan bujan, dobro sazreo lastar, u drugoj se prekrati na visinu nesto nizu od prve, glavne zice. Kada pocinje lastarenje, ostave se dva vrsna lastara dok se ostali uklone. U trecoj godini se dva vrsna lastara, koji se nalaze sa obe strane stable u pravcu reda, orezu na kondire, tako da dopiru do prve glavne zice za koju se privezu. Ova dva kondira su i buduci kraci cokoti. Na svakom kondiru se tokom trece godine odneguje bar po dva lastara. U cetvrtoj godini se na oba kraka gornji lastar reze na luk, a donji na kondir za zamenu. Jednokraki gijov uzgojni oblik pogodan je samo za proizvodnju grozdja od koga se spravljaju zasticena vina, posto je mogucnost opterecenja rodnim okcima na cokotu mala. Zato se ovakvi cokoti sada gusce, a i medjuredni razmaci su manji. Gijov dvokraki oblik cokota veoma je pogodan uzgajani oblik za medju redna ostojanja od 1,8 do 2,2 m, a za neke uslove i pojedine sorte i do 2,4 m. Ovo medjuredno rastojanje omogucava primenu manje i lake mehanizacije i broj cokota dovoljan za dobre prinose. Pored toga, rezidba na rod u ovom uzgojnom obliku je jednostavna, sto je pogodno za individualne proizvodjace.

Posted in Čokoti, Orezivanje vinove loze, Uzgojni oblik | Tagged , , , , , , , , , , | Leave a comment

Lastar i čuvanje reznica

Prilikom skidanja lastara u proizvodnim vinogradima koji su ujedno i maticni, treba voditi racuna o rezidbi. Moraju se ostaviti oni lastari koji koji ce sluziti za lukove i kondire a ako je velika potreba reznicama ostavljaju se donji delovi lastara koji ce posluziti za kondire. Uvek treba ostaviti 2-3 okca vise nego sto ce ih biti na kondiru.
Najbolji su gornji lastari sa kondira rodnih cokota. Reznice sa gornjih lastara na kondirima bolje se primaju i od njih nastali cokoti ranije stupaju na rod u odnosu na donje lastare.
Lastari vinove loze skidaju se sa cokota takodje u jesen, posle opadanja lisca. Treba ih skinuti sto ranije, da bi i oni zadrzali sto vise vode i hranjivih materija. Na donjoj strani svakog lastara, prilikom skidanja, ostavi se deo clanka duzine 4-5 cm.
Sa lastara se ostrane zaperci i rasljike, a posle ciscenja se prekracuju na reznice. Reznice namenjene proizvodnji plemki treba da su dugacke najmanje 50 cm, tj. da na njima ima najmanje pet zdravih okaca.

Cuvanje reznica do kalemljenjalastar
Pre cuvanja reznice se moraju dezinfikovati od raznih gljivica, a od njih su najopasnije one koje izazivaju plesan. U tu svrhu mogu da se koriste ” hinozol ” ili ” solvohin ekstra ” u koncetraciji 0.5 % (pola litre preparata na sto litara vode). Negde se koriste i ” benlejt ”ili ” ortocid ” ali se ovi preparati nisu pokazali efikasni, jer ne prodiru pod koru reznice. Pre dezinfekcije reznice se moraju ovlaziti. U rastvoru se drzi 12 do 15 casova. Isti rastvor se moze koristiti samo za tri serije reznica.
Klasican nacin cuvanja reznica je u vlaznom pesku, koji ne sadrzi organske primese, u trpovima ili podrumima. Na pod trapa ili podruma stavi se sloj peska debljine 20 cm na koji se poredjaju snopovi reznica. Preko njih se ponovo nabaca pesak, ali tako da udje u sve supljine snopova. Povrh poslednjeg sloja reznica ponovo se nanosi sloj peska debljine 20 cm.
Reznice se najbolje cuvaju kada je stalna temperatura 1 stepen i relativna vlaznost vazduha 95%. Ovakve uslove je tesko obezbediti, pa je u uslovima kada se reznice ne cuvaju u hladnjacama potrebna njihova stalna kontrola.

Posted in Kalemljenje vinove loze, Lastari | Tagged , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Kako kalemiti vinovu lozu

Da bi se proizveo pozni kalem potrebno je raspolagati kvalitetnim reznicama podloge i plemke vinove loze. U vecim rasadnicima postoje tzv. maticnjaci loznih podloga i plemki, ali da bi se loza uspesno nakalemila mogu da posluze podloge nabavljene u nekom rasadniku, a plemke skinute u obicnom vinogradu naravno uz neke posebne uslove.
Oni koji imaju cokote neke od podloga vinove loze reznice mogu da skidaju od opadanja listova u jesen do pred kretanja sokova u prolece, sa izuzetkom perioda zimskih mrazeva. Medjutim, ranije skidanje reznica je mnogo bolje jer one tako izgube mnogo manje hranjivih materija i vlage, a u krajevima gde loza strada od hladnih zimskih hladnoca postoji opasnost i od izmrzavanja.
Prilikom skidanja lastara na cokotu se, makazama odseku svi lastari do osnove. Pre prekracivanja u reznice sa lastara se, pocev od osnove, skinu zaperci i rasljike, aranije skidanje reznica je mnogo bolje jer one tako izgube mnogo manje hranjivih materija i vlage, a u krajevima gde loza strada od hladnih zimskih hladnoca postoji opasnost i od izmrzavanja.vinogradi
Prilikom skidanja lastara na cokotu se, makazama odseku svi lastari do osnove. Pre prekracivanja u reznice sa lastara se, pocev od osnove, skinu zaperci i rasljike, a ostrane se i nedozreli vrhovi lastara.
Za reznice prve klase koriste se delovi lastara debljine od 6 do 12 mm. Pri pocetku prekracivanja lastara u reznice odbaci se donji deo deblji od 12 mm, pa se tek odatle lastar pocne prekracivati u standardne reznice duzine od 40 do 45 cm. Lastari prekracuju tako da na debljem kraju svake reznice ispod najnizeg kolenca, ostane deo clanaka duzine 2-3 cm.

Cuvanje celih lastara
Umesto zimskog prekracivanja na reznice, standardne duzine, mogu se cuvati i lastari duzine do 12 cm, pa se u prolece, neposredno pre kalemljenja od svake druge reznice proizvedu tri normalne.
Ustanovljeno je da je vec na temperaturi od sest stepeni intezitet reznica dva puta veci nego u lastara, time je i gubitak hranjivih materija veci, a kvalitet reznica u prolece manji. Zato se u mnogim vinogradarskim zemljama tokom zime cuvaju samo dugacke reznice, pa cak i celi lastari, posle odbacivanja njihovih vrhova i rasljika.

Proizvodnja plemki
U naprednim vinogradskim zemljama maticnjaci plemki vinove loze se podizu samo od klonskog sadnog materijala tj. od najboljeg selekcionisanog, sortnog materijala. U tu svrhu se izdvajaju cokoti odredjene sorte, na kojima su zapazene najbolje osobine. Time se te osobine prenose i na potomstvo.
U nedostatku specijalnog podignutih maticnih vinograda, za tu ulogu mogu da se osposobe i proizvodni vinogradi. U njima se mora sprovesti masovna selekcija bar tri godine pre skidanja plemki. Pri tome se ne izdvajaju preterano rodni cokoti jer se od njih razmnozavanjem mogu dobiti suvise rodni cokoti, sa slabo razvijenim lastarima i nedovoljno lisca, dovodi do pogorsavanje kvaliteta,  pa i propadanje cokota.
Izdvajaju se cokoti vece rodnosti, kvalitetnog grozdja i njihovih proizvoda, sa grozdovima koji nisu rehuljavi a ni suvise zbijeni, koji ranije sazrevaju otporniji su prema plesni i drugim bolestima.

Posted in Kalemljenje vinove loze, Lastari | Tagged , , , , , , , , , , , | 2 Comments

Grožđe na zapercima

Ako je potpuna rezidba vinograda obavljena u jesen, a zimski i prolecni mrazovi u vinogradu nacine vece stete od uobicajnih, gubitak roda nastao izmrzavnjem moze se nadoknaditi. U tom slucaju, naredne mladice, koje se u toku vegetacije obicno uklanjaju, ne treba uklanjati. One se koriste ne samo za obnavljanje izmrzlih delova cokota i kordunice, nego i za dobijanje roda u tekucoj vegetaciji. Da bi se dobio prinos na jalovcima, neophodno je da se zalome iznad 7-8 lista, racunajuci od osnove. Cilj je da se na jalovcima izazove pojava zaperaka. Na ovaj nacin zaperci postaju rodan deo loze.
Zbog zakasnjenja pojava zaperaka u odnosu na normalne i rodne lastare, razumljivo je da ce se na njima kasnije pojaviti cvasti. Premda se cvasti na zapercima mogu javiti i sa zakasnjenjem od mesec dana, grozdje iz zaperaka sazreva desetak dana kasnije u odnosu na ostali rod. Ovako dobijeno grozdje znatno se razlikuje od “gresa”, sitnog i kiselog grozdja na zapercima, koji se spontano razvija na neprekracenim jalovicama. Ovo grozdje zbog toga, nikad ne sazri, pa se i ne bere.vinogradi
Grozdje sa prekracenih jalovaka najcesce je po kvalitetu jednako ostalom grozdju, narocito ako dobro sazri. To se obicno desava kod sorti ranijeg prispevanja. Ovakvo grozdje ima nesto manje secera, a vise kiselina, ali ipak ima upotrebnu vrednost i sa uspehom nadoknadjuje izgubljeni rod.
Mere koje obezbedjuju dopunski rod iz zaperaka posebno dolazi do izrazaja u godinama kad zimski i prolecni mrazovi pocine stetu u vinogradima, tako da se poremeti ravnoteza izmedju nadzemnog i podzemnog dela loze. Da bi ova mera dala odgovarajuce rezultate, bitno je da se jalovci zalome pre nego sto se zaperci pojave, U protivnom, pozitivni rezultati izostaju.

Posted in Grožđe, Orezivanje vinove loze | Tagged , , , , , , , , , , | Leave a comment